Finansije i Osiguranje - Bosna i Hercegovina

Platne kartice u BiH nesigurne

Građani BiH za plaćanje računa i podizanje novca na bankomatima sve češće koriste platne kartice koje su nesigurne i zastarjele, pa su zbog toga na meti lopova koji im “skidaju” novac s računa.

Lopovi su, u većini slučajeva, osobe koje se ponude da “pomognu” građanima koji bi trebalo da s računa podignu novac, a ne snalaze se baš najbolje s bankomatima. Oni onda memorišu PIN kod kartice kad ga vlasnik ukuca pa ga kasnije iskoriste da skinu novac s računa lakovjernih građana. Pored njih, česti su i kriminalci koji posebnom opremom očitavaju PIN kodove kartica pa izrađuju identične kopije, jer je to moguće sa starim modelima platnih kartica koje su u BiH i dalje u upotrebi.

Zbog slučajeva prevara banke često upozoravaju vlasnike kartica da ne dozvole da im treća lica pomažu pri korištenju usluga bankomata. Radovan Bajić, direktor NLB Razvojne banke, koja u BiH ima preko 100.000 izdatih platnih kartica, naglašava da treba biti obazriv pri korištenju kartica i upotrebe PIN kodova koji su njihova zaštita.

“BiH je zemlja u kojoj su još u upotrebi kartice s magnetnim kodom pa je podložna raznim kriminalcima koji tu činjenicu koriste kako bi opljačkali vlasnike kartica. Oni mogu, pomoću postavljenih čitača, snimiti i kasnije izraditi kartice s istim PIN brojem kao što ima i stari vlasnik”, kaže Bajić.

On napominje da takve vrste prevara nisu moguće s novim karticama koje u sebi sadrže čip i ne mogu biti kopirane, a koje, odnedavno, u pojedinim bankama izdaju i u BiH.

Bajić je naglasio da banke uglavnom imaju razvijen servis SMS-a tako da se svakom upotrebom kartice može dobiti istovremeno informacija na telefonu koliko je sredstava upotrebljeno tako da vlasnik može da vidi koliko je novca skinuto s računa i na kojoj lokaciji.

“Onda vlasnik kartice, ako primijeti nešto sumnjivo, može da interveniše i pozove banku koja će istog trenutka blokirati račun. Ukoliko dođe do gubljenja ili zloupotrebe kartice vlasnik treba pozvati broj koji mu je predočen prilikom dobijanja kartice te to prijaviti kako, u međuvremenu, ne bi izgubio novac s računa”, kaže Bajić.

Jovo Marković, načelnik Odjeljenja za sprečavanje visokotehnološkog kriminala MUP-a RS, kaže da je elektronski način plaćanja siguran, ali da korisnici moraju voditi računa o tome da li su  stranice Interneta na kojima vrše plaćanje uz pomoć podataka s elektronske kartice, originalne.

“Dešava se da kriminalci naprave identične stranice onim koje se koriste pri elektronskom načinu plaćanja, tako što dodaju ili promijene samo jedno slovo u pravom nazivu. Pošto korisnici obično ne ukucavaju direktno internet adresu, nego je traže preko pretraživača, postoji mogućnost da se te lažne stranice postave u vrh pretraživača, pa korisnici dobiju rezultate obje stranice”, objašnjava Marković.

On dodaje da se prilikom otvaranja lažne internet stranice javljaju pitanja koja nisu uobičajena, te budu traženi korisnički podaci koji, ukoliko ih korisnik unese, u međuvremenu, budu preuzeti, a kriminalci ih zloupotrebljavaju.

“To je jedan od načina koji se najčešće dešava. Dakle, korisnici bi trebalo da budu oprezni, jer transfer novca je siguran ukoliko se postupa ispravno”, naglašava Marković.

Govoreći o počiniocima ovakvih krivičnih djela, Marković kaže da to, uglavnom, čine lica iz drugih zemalja, te da postoje razni oblici zloupotrebe od pravljenja novih kartica, do uzimanja PIN kodova.

“Najvažnije je da korisnici nikome ne odaju PIN kod kartice, te da o tome posebno vode računa prilikom podizanja gotovine na bankomatima”, kaže Marković.

Zloupotrebe platne kartice, prilikom plaćanja robe, kako ističe, manje su prisutne kod nas, dok su češće pojave direktnog uzimanja novca s bankomata.

Građani koji imaju probleme s platnim karticama često se žale udruženjima koja brinu o potrošačima. Mesud Lakota, sekretar Udruženja za zaštitu interesa potrošača BiH, ističe da je bilo pritužbi građana zbog nepravilnog rada kreditnih kartica.

“Konkretno, najčešći problemi su u zamjeni kartica i ukucavanju PIN kodova. Radili smo nedavno analizu i ustanovili da je vraćanje kartice koštalo oko 15 KM. Česta pojava je i da banke poslije gubljenja kartica naplaćuju njihovo ponovno izdavanje. Bilo je i slučajeva da, prilikom podizanja novca, automat jednostavno ‘pojede’ karticu, bez ikakvog konkretnog razloga. Da biste je vratili morate opet platiti i prolaziti silne procedure”, kaže Lakota.

Prema njegovom mišljenju funkcionisanje sistema elektronskog plaćanja nije na zadovoljavajućem nivou.

“Zakonskom regulativom je riješena ta oblast, ali njena primjena je veliki problem u pojedinim trgovinama. Problem nastaje i kada je potrebno ručno ukucati iznos koji bi trebalo da bude skinut s kartice, tada trgovac može da skine iznos koji poželi. Čim postoji jedan slučaj zloupotrebe, onda sigurno postoji problem u sistemu”, rekao je Lakota.

On napominje da građani na ovim prostorima još nemaju veliku tradiciju i naviku plaćanja kreditnim karticama, ali to često nije samo zbog nepovjerenja prema tim karticama, već i zbog toga što mnogi ne mogu sebi da priušte kreditnu karticu jer nemaju stalna primanja.

Lakota takođe podsjeća da se u razvijenim zemljama odavno počelo s korištenjem kreditne kartice.

“Znam da na zapadu ljudi imaju i po nekoliko kartica i s njima rade razne kombinacije, prebacuju novac, uzimaju kredite. Kod nas je to još u povoju i cijenu plaćaju oni neinformisani koji ulaze u crveno i zadužuju se na osnovu kartica”, kaže Lakota.

U Zakonu o zaštiti potrošača postoji segment koji se odnosi na elektronski sistem plaćanja, međutim, nikada nisu urađena odgovarajuća podzakonska akta kako bi taj segment bio pojašnjen.

“Trebalo bi da i banke prilagode svoje procedure kako bi kontrola bila efikasnija. Procedure su vjerovatno zadovoljile formu zakona, ali ne i sigurnosti. Agencije za bankarstvo trebalo bi da vode računa da li su te procedure dobre”, kaže Lakota.

Kreditne kartice se najčešće upotrebljavaju u velikim trgovačkim centrima, ali broj privrednih subjekata koji nude tu uslugu građanima sve je veći. Međutim, u mnogim od njih se toleriše plaćanje tuđim karticama tako da potecijalni lopovi, nakon što ukradu karticu, mogu u prodavnicama da isprazne sredstava s računa. Za to im nije potreban ni PIN broj kartice jer u praksi, prilikom takvog načina plaćanja, prodavci ga ne zahtijevaju.

U Trgovačkom centru “Delta Maksi” kažu da do sada nisu zabilježili slučajeve zloupotrebe kreditnih kartica u svojim objektima.

“Plaćanje tuđom kreditnom karticom, naravno, nije dozvoljeno. U zavisnosti od tipa kartice, postoje dva vida kontrole – ukucavanje PIN koda ili provjera potpisa korisnika kartice uz prilaganje lične karte na uvid kasiru”, kaže Vanja Granula, asistent regionalnog direktora za BiH “Delta Maksija”.

Ona dodaje da oko 20 odsto plaćanja u njihovim marketima bude obavljeno kreditnom karticom. Slična iskustva imaju i u Trgovačkom lancu “Merkator” koji svojim mušterijama izdaju i posebne platno-kreditne kartice koje služe za plaćanje računa u njihovim objektima. Procenat plaćanja računa kreditnim karticama kod njih iznosi oko 30 odsto, dok ostatak otpada na gotovinu.

Prema podacima Centralne banke BiH u našoj zemlji ima više od 1,7 miliona kartica koje se koriste u platnom prometu, što je zavidan broj u odnosu na broj stanovnika, ali više od 50 odsto kartica bude korišteno za podizanje gotovine s bankomata. Godišnji prosjek korištenja jedne kartice je 2.700 KM, što je dosta nizak nivo, te da je potrebno afirmisati taj način bezgotovinskog plaćanja, mišljenja su u Centralnoj banci.

Takođe, smatraju da bezgotovinsko plaćanje mogu povećati samo komercijalne banke svojom transparentnošću, nižim troškovima i novim uslugama, ali i da je standard u BiH takav da se ne može očekivati da kartice budu korištene kao u zapadnim zemljama.

Prevaranti

U Prijedoru su u martu uhapšeni Rumuni Daniel Antoni (36), Georg Kurea (46) i Grigora Radu Lucian (31) zbog sumnje da su od 27. februara do 2. marta ove godine s bankomata širom BiH “skinuli” više od 40.000 KM koje su pripadale pretežno klijentima Balkan Investment banke.

Nakon hapšenja, kod osumnjičenih koji su označeni kao jedni od najjačih hakera u svijetu kada je u pitanju elektronski kriminal, pronađena je visokosofisticirana tehnička oprema, laptopi, ali i bankovne kartice i kodirani PIN-ovi preko kojih je “skidan” novac s računa mnogobrojnih klijenata u BiH.

Ova istorijska prevara, kada je u pitanju elektronsko bankarstvo u BiH, otkrivena je sasvim slučajno i to nakon što je jedan od radnika CJB Banjaluka došao do informacija da novac s bankovnih računa klijenata banke nestaje u sekundama.